Pozdrav drage duše, 

Do pre 1h ovde je bila prava letnja kiša koja kupa do gole kože. Sad gledam u nebo i čisto je plave boje bez ijednog oblačka. Promeni se sve za tili čas. 

Isto tako možemo i mi promeniti mnogo toga za kratko vreme. 

Ma koliko da smo zaglibili i ma koliko da je jaka oluja ili bura u našem životu.

Dok pišem ovaj tekst čujem rečenicu našeg domaćina u Dubrovniku, oca moje prijateljice. “Starog konja je teško naučiti novim trikovima.”

Reče on dok ga njegova supruga uči slaganju sudova u mašini za sudove. I kako da je pokrene i pusti. I dodaje on “ali upravo čitam članak da to nije baš  istina.” I sav ponosan je upravo naučio kako da to učini. U koliko li smo takvih poluistina poverovali i zbog toga osetili da ne trebamo ni pokušati. Bolje je sedeti u tudjoj senci nego izaći na svetlost, jer može da opeče. 

Možda će vam biti smešno ali ja koja volim tehniku i sve novotarije naučila sam kako da napravim kafu na automatu tek pre par dana.

 Nisam ja neki kafe ljubitelj i ovisnik o kafi ali volim popiti kaficu sa prijateljima.

Bilo me stid u početku da kažem da “ja to ne umem”, ali sam rekla i zatražila pomoć.

A onda me još više bilo stid, kada sam shvatila koliko je jednostavno. 

Koliko puta ne tražimo pomoć i radije ćemo nešto raditi na stari i teži način nego pitati nekog ko zna. 

Plašimo se da ne ispadnemo glupi, nevešti, možda ponekad i detinjasti. 

U svetu odraslih najgore je kada ti kažu “ne ponašaj se kao dete”. 

Ali u mnogim situacijama bilo bi puno bolje da se ponašamo upravo kao to dete. Dete ne odustaje tek tako od nečega što poželi. Nije mu glupo da postavi milion pitanja i da traži pomoć svaki put kad nešto ne može da dohvati ili da samo učini. Ono samo podje da nešto dosegne, i ne razmišljajući - ja to ne mogu i ja to ne umem. I pomoć se uvek pojavi. Isto tako dok mu se ne nabiju kompleksi i strahovi dete je veoma vidljivo, glasno, jasno i transparentno, pogotovo kada mu neka potreba nije zadovoljena.

Neki ljudi se mogu pravdati brojem godina koje su do sada proživeli na stari način. 

Pitanje je samo jedno JESI LI SE SPREMNA MENJATI? Ili i dalje želiš da se skrivaš i radiš sve na onaj stari način koji te nije daleko baš odveo?

Jedna od kritičnih rečenica koju govore ljudi koji ne rade na sebi : ALI JA SAM TAKVA. I tu se stavlja tačka. U prevodu čitajte JA NE ŽELIM DA SE MENJAM. 

I tu nam ne preostaje ništa drugo nego da se složimo sa njima i poželimo im srećan put, tj ostanak tu gde jesu. 

Ako si spremna na promene i želiš da radiš sa mentorom 1:1 ili želiš biti deo grupnog programa ličnog rasta i razvoja Akademija svesnosti, piši mi i pokreni novo poglavlje. 

S ljubavlju,

Tvoja Tanja