Zdravo draga dušo.

Ah te emocije, mogu da nas ožive i mogu da nas razbole. Ako ne umemo sa njima.

Kako u školi ne učimo te najvažnije stvari?

Kako da upravljamo sobom i svojim emocijama?

Umesto kvadratnog korena iz 2, bolje da učim ko sam ja?

Kako da ne bežim od sebe i svojih emocija?

Kako da se nosim sa teškim emocijama?

Smem li uopšte da ih imam?

Na edukaciji kod Brook Castillo pričala nam je o temi bufferovanja emocija. Potiskivanje, ili tamponiranje. Ublažavanje. Da ne bi osetili gomilu neprijatnih emocija.

Jedna od glavnih odlika emocija jeste da je to energija u pokretu iz latinske reči

MOVERE - kretanje.

A mi konstantno hoćemo da ih otupimo i izbegnemo, zaustavimo.

Bila sam odličan đak, "vukovac", ali vala do skoro sam imala odličan 5 i iz predmeta izbegavanje suočavanja i izbegavanje emocija.

Kao da imam neki prigušivač. Stalno sam mislila da mi nije dozvoljeno da osećam bes, ljutnju, tugu, krivicu. Čim bih osetila nešto slično nesvesno sam se trudila da ti osećaji nestanu.

Ali ono nesvesno ne možemo potisnuti. Pitala sam se zašto privlačim ljude pune besa, ljude pune ljutnje. Zašto bi se oni iz čista mira naljutili na mene. A zapravo bila je to potisnuta ljutnja i bes u meni.

Toliko sebi nisam dozvoljavala. U tišini bi potisnula duboko u svoje telo sve te emocije. I mislila sam ako ja to dovoljno dobro zatrpam neće mi smetati.

Ali smetalo mi je, to se odrazilo na moje fizičko telo. Dogurala sam do preko 100 kg i ceo život nosila te terete emocija u vidu kilograma.

Dok nisam shvatila , ali ja ne moram ovako da živim. Život nije zamišljen da se mučim, da se smanjujem i gušim. Imam toliko ljubavi, topline, toliko divne energije i priča koje želim da ispričam, podelim. Želim da živim bez tereta. Da se radujem. Istinski smejem i istinski plačem.

Toliko je u meni bio veliki strah od gubitka i odlaska dragih ljudi iz mog života da sam počela biti kao komad plastelina koji se prilagodjavao u skladu sa onim pored koga je. Kao neka bezlična ameba.

Kako sam počela da osvešćujem, ko sam zaista, šta volim, šta želim, i najvažnije KAKO SE ZAISTA OSEĆAM, počelo je more promena. Morala sam naučiti reći NE.

Ne samo drugima, već i sebi ,za mnoge stvari o kojima nisam ni razmisljala već živeći po nekom automatizmu sam ih ponavljala.

Kako sam postavljala jače granice, tako sam nailazila na mnogo neodobravanja i u početku razočarenja u mene, od onih koji su navikli na mene kao amebu. Kao plastelin. To moje NE, udaljavalo me od ljudi za koje sam mislila da su mi zaista bliski, zaista prijatelji, a približavalo ka ljudima koji me stvarno vole i prihvataju zbog onog ko jesam, i kakva jesam.

Stalno sam se osećala krivom ranije, ako ne bih ispunila nečije očekivanje i želje.

Za sebe nisam ni znala šta zaista hoću. Jedino sam znala hoću da me vole i prihvate, i uradiću bilo šta samo da tako i bude. Ali taj put je put odricanje od sebe i svoje duše.

Kako je gomila ljudi izašla iz mog života shvatila sam da imam zaista šačicu pravih prijatelja, za prste jedne ruke. Ali da su to oni koji su tu za vas u svako doba i vi za njih. Onih koji vas vole zbog vas a ne zbog onog što im činite.

Bilo je to žestoko budjenje. Ali vredelo je.

Mnogo je lakše kada imate ljude koji vas istinski vole, razumeju i prihvataju. Ali većina ljudi kad krene sa radom na sebi oseti se jako usamljeno. I potpuno neshvaćeno.

Moja je duša nekako uvek pronalazila prave mentore, prave programe, knjige, podcaste i to mi je pomoglo da kroz taj bolni period METAMORFOZE prodjem lakše.

Moj online program od 6 meseci se zato i zove Metamorfoza. Ako želiš da na putu svojih promena ne ideš sama, ako bi ti značilo moje mentorstvo i podržavajuća grupa onda je ovaj program za tebe.

03. marta krećemo. Radimo nedeljom (sunday) od 19-21h. Uvek će biti i snimak za one koji ne budu mogli da budu sa nama uživo.

Piši i rezerviši svoje mesto i kreni na put svoje metamorfoze sa mnom.

Program košta 200 eur mesečno ili 1000 eur ako uplatiš u celosti.

DOBRO DOŠLA u novo poglavlje svog života.

Pogledaj meditaciju od sinoć.

POGLEDAJ MEDITACIJU