Pozdrav dragi prijatelji iz sunčanog Dubrovnika. Zaista se uveravam svakodnevno zašto je ovo jedan od najlepših gradova sveta. Jedna poučna pričica sa plaže. 

Ako niste bili na Hrvatakom primorju najtoplije preporuke. More je u svim nijansama najlepše plave boje koje ste ikada videli. Mirisi mora, toplih krofnica, morskih specijaliteta. Stari grad prepun turista i nasmejanih lica. 

Dolazimo do Banji plaže. Smeštamo se udobno. Otvaramo suncobrane i trebamo poći u vodu. Medjutim eto malog problema. Talasi. Veliki snažni. Sunce već jako peče a ja koja vodu obožavam nešto se razvlačim i izbegavam ulazak. 

Sve to ne bi bilo toliko strašno da nedelju dana pre toga nisam čula da su u Budvi bili tako jaki talasi da je par ljudi poginulo istog dana od naleta talasa. Nije mi baš bilo neophodno to da znam ali mi kuma prenela info da se tog dana ne kupaju, zabranjeno je zbog dogadjaja od juče i zbog jakih talasa. Nisam ni osetila da je talas straha došao do mene i ušao u moju podsvest. Do trenutka dok se ja nisam suočila sa svojim talasima. 

Pitala me prijateljica hoću li u vodu. Al ja sam odlagala suočavanje. Koliko često sebi i ne želimo priznati strah. I zamaskiramo ga svim i svačim samo da se ne bi suočili.

Većina ljudi ide kroz život kao noj. Noj misli kad je u opasnosti ako zabode glavu u zemlju i ako ne vidi opasnost da će opasnost prestati. Tako i mi ljudi sklanjamo glavu od problema, straha ili izazova. Nisam gledala neko vreme u more nadajući se da će talasi kojim čudom na vetrovitom danu nestati. Zamislite nisu se smanjivali. Naprotiv bili su sve veći. A samim tim i moj otpor i strah. Tako je u životu što više ignorišemo problem, on raste. Neće biti manji ako zažmurimo kao deca kada se igraju žmurke pa kad zažmure i smatraju da ih onda drugi ne vide. Naši problemi, izazovi i talasi su tu. I neće nestati samo što okrećemo glavu ili je pobijamo u pesak kao noj.

Rešila sam da udjem u vodu. Puno je kamenčića i bilo je teško održati ravnotežu i ne pasti u plićaku i odrati se. Pažljivo sam puštala svaki korak i tražila čvrsti oslonac. A opet sam tako nameštala telo da čak i kad me talas udari da pružim što manji otpor. Tako je u životu isto, što su nam koraci stabilniji i što imamo čvršći oslonac, što smo svesniji svakog koraka i što manje otpora pružamo ići ćemo lakše.

Korak po korak bila sam sve bliže dubini. I pustila sam se. Pitala me prijateljica “Čega si se zapravo plašila. “

Odgovor moj je bio detinje iskren “NE ZNAM”. A onda njeno pitanje: “A jel se mama plašila talasa? “

“O da jeste,” bio je moj odgovor.

Opet osvešćujem kako sam i te strahove pokupila usput ne znajući zašto. Pazi  ČIJI SU TVOJI STRAHOVI? Šta je iza njih?

Ušla u vodu i uživala. Okretala sam ledja talasima pa mi je bilo lakše da ih preskočim. Sami su me podizali i spuštali. Onda opet rečenica od prijateljice “Okreni se prema njima. Pogledaj ih.”

 Ok, uradila sam i to. Pošla sam njima u susret. Čak sam plivala prema njima. Onda je sve ovo postala igra. Prepuštanje. Radost savladavanja straha. Rast samopouzdanja. Kad god uradimo nešto čega smo se bojali poraste i osnaži se neki deo nas. Nema lepšeg saveta i težeg nego da se udje u strah (talas) i da se zajaše, poput surfera. 

Taman što sam savladala strah pojavio se sledeći.

Sledeće pitanje bilo je : kako sada izaći?

Jer talas te i udari i povlači nazad svojom silinom. 

Kada odlučiš da ti je talas prijatelj onda se stvari menjaju. Kako bi koji talas krenuo ja bih se prepustila on bi me izbacio jedan metar napred. Stala bih i čekala sledeći, on bi pomogao još metar. Onda korak po korak i eto me na obali. Iskoristi bure, talase i oluje. Oni će u tebi probuditi snagu, kreativnost i stabilnost za koju nisi ni znala da ih poseduješ.

Zajaši svoj strah, popni se na taj talas. Iskoristi njegovu snagu da se pokreneš i učiniš prava mala i velika čuda u svom životu i od svog života. 

Ako ti treba i ta nežna i topla prijateljska ruka koja će te osnažiti i pomoći da kreneš u susret svom talasu, koji te do sada kočio, javi se za individualni rad ili se prijavi za listu čekanja za grupni online program Akademija svesnosti. Upis je u septembru a pocinjemo 1.10.

Jer jedino svestan život je zaista srećan život. 

Šaljem ti jedan reiki dodir duše, nežan i snažan. 

Tvoja Tanja.

U subotu na Instagram profilu tanja_akademijasvesnosti možete doći na grupni reiki tretman. Vidimo se u 21h.

Oslobodi se straha i zajaši svoj talas.