Dobro vam i sunčano jutro drage duše,

pozdravljam vas sa jednog od najlepših mesta koje sam posetila do sada u životu. A tek će ih biti.

Pozdrav iz Abu Dhabija, prelepe prestonice Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Ovde sam tek dva dana dovoljno da osetim čari ove predivne zemlje i dovoljno da vam o tome pišem, ne da vam stvaram zazubice nego da vam probudim snove.

Krajem decembra zajedno sa timom pravili smo vision board party. Sa nekima se okupili uživo neki su došli online preko zooma.

Ja to nikad nisam radila, samo sam slušala priče kako to savršeno radi i kako drugi ostvaruju sve što tamo zakače. Iako teoretski veoma verujem u moć vizualizacije nisam se usudjivala da napravim svoj, NIKAD DO SADA.

Moj je otpor bio toliko veliki da sam samo došla kod drugarice u stan, bez table, bez makaza i bez snova, mislila sam.

Dok su one radosno sekle časopise i lepile slikice, pričale o svojim planovima i ciljevima ja sam onako promatrala iz ćoška.

Da li i vi svoj život nekad promatrate iz ćoška i unapred odredite TO JE ZA MENE NEMOGUĆE? A da niste čak ni dozvolili da sanjate. Te večeri sam se usudila, dohvatila makaze i počela da seckam prelepe destinacije za putovanja. Sekla sam prelepe citate i druge inspirativne stvari ali i dalje sa otporom i mislima “ma ja to ionako neću da zakačim.”

Sutradan se desilo čudo. Dohvatila sam svoju tablu, počela lepiti po njoj sličice. I počela osećati neku radost i neku lepu energiju. Stavila sam svoju sliku sa Rtnja u sredini i počela oko nje da lepim sve ove. Osećaj je sve lepši bivao. Kao da se odškrinuo kovčeg koji je bio pun prašine. Kovčeg snova.

Tek par dana kasnije shvatila sam. Da sam bila duboko u sebi zaključala svoje snove i da je vreme da se otvori i dozvoli. Verovala sam za mnoge stvari da su moguće, ALI NE MENI.

Kada mi je novembra rekla prijateljica idemo u Dubai, sa sjajem u očima. I tek što se vratila od tamo. Pomislila sam: “Ti možda ideš, ja ne”. Meni to nije dostupno. Spustila bih pogled i nastavila svoj prosečni život.

Koliko sebi ne dozvoljavamo, to odakle si potekao i kako si živeo ne sme da odredi tok tvog života. A vrlo često je upravo tako. Odrasla sam bez da jasno i glasno izražavam svoje potrebe već samo ono što mora i što je neophodno.

Jako me nerviralo kad bi mi mentorka moja prva rekla: “Nije Tanja do novca, do tebe je.” Kako nije do novca, ZBOG NOVCA ništa ne mogu?

Pitala bih se u sebi i bila besna na nju. Morale su proći godine da shvatim šta mi je govorila. Sada te reči ja tebi govorim.

Posle Nove godine na telefonu sam stavila sliku Dubaija. I usudila se da postavim neki veliki cilj. 10 dana kasnije eto me u Abu Dhabiju i danas idem za Dubai. Poverovala sam da je moguće.

I sve se posložilo sa lakoćom.

Volela bih da poveruješ da je i tebi to moguće.

Jer sve kreće da se pokreće kada sebi dozvoliš da veruješ da je moguće i za tebe.

Ako ti treba pomoć na tom putu, za rad na uverenjima koja te koče i ne daju ti sledeći nivo, piši mi i rezerviši svoj termin.

Možeš, ako veruješ da možeš. Vreme je da daš sebi dozvolu za velike i lepe stvari.

Zagraljaj za tebe.