Draga dušo,

Kažu da je groblje mesto gde postoji najviše želja. Neispunjenih. 

Razgovaram sa prijateljicom koja je marta meseca doživela teško zdravstveno stanje i pad i povredu lobanje. Kaže da se od tada jako promenila. 

Moramo li biti blizu smrti da bi shvatili koliko nam znači život i koliko je dragocen?

Moramo li početi gubiti stvari, život, zdravlje, prijatelje i partnere da bi shvatili koliko nam je zapravo stalo. I koliko su nam bili važni? 

Film RAZGOVORI S BOGOM po knjizi Nila Donalda Volša kreće rečenicom: JE LI TI SADA DOVOLJNO? 

Film je po njegovoj istinitoj životnoj priči. Dotakao je dno. Izgubio je porodicu, odao se alkoholu, postao beskućnik i nikako mu nije išlo u životu. 

Te večeri piše jedno snažno, preteće pismo Bogu pitajući ga brojna pitanja. U neko doba noći,  glas koji mu se javi pita ga: “Je li ti sada dovoljno?”

Da li je tebi dovoljno? Patnje? Anksioznosti? Nemaštine? Perfekcionizma? I svega što te uporno drži dole.

Setim se uvek priče o slonu u cirkusu kog od malena drže prikovanog lancem i drvenim kočićem dok ga treniraju. 

On pokušava da se otrgne ili  otkači, ali ne uspeva. Pokušava mesec dva a onda odustane. I više i ne pokušava jer poveruje u to da ne može.

Kad odraste vezan je istim lancem i malim kočićem kao i kad je bio beba. On može iščupati drvo iz temelja ali ovo i ne pokušava.

Nismo li često i mi poput njega, prestanemo i da pokušavamo jer u nekom periodu života to nismo mogli i poverujemo da nećemo moći nikad.

Ja obožavam putovanja i ovaj tekst pišem iz Šmrike maleno seoce ili predgradje Rijeke. I baš mi kaže moja prijateljica odavde: “obožavam putovanja i TREBALO JE  više da putujem”. 

Sada zbog trenutne zdravstvene situacije to ne može i ne sme u toj meri u kojoj bi želela. 

Ne odlažite, ne čekajte penziju da bi živeli (mnogi je ne dožive ili budu u takvom stanju da im je teško otići do prodavnice a kamo li na putovanje).

Ovaj tekst pišem da te prodrmam. Da prestaneš odgadjati. Da kreneš raditi ono što odavno želiš, ili da kreneš raditi na tome da otkloniš taj lanac koji te veže za tlo i da iščupaš taj KOČIć.

Imam jednu divnu osobu na instagramu koja mi je više puta pisala i rekla da želi početi raditi sa mnom. Da se želi pokrenuti. Kad joj je najgore i najteže napiše mi poruku. Kaže da je spremna uložiti u sebe i svoj rast i raditi a onda se uvek zaustavi i kaže ipak finansije ne mogu to sada da iznesu. 

Koliko umemo sebe lagati. I sama sam to radila jer mi to bilo super opravdanje. Diskusija se uvek završavala kad bi sebi rekla “nemam ja novca za to.”

NOVAC nikad nije pravi razlog. Ili nam nije dovoljno patnje ili ne volimo sebe dovoljno da sebi pomognemo i platimo nešto što u dubini duše bi nam moglo pomoći.

Čime ću vam to potkrepiti. Piše mi jutros prijateljica “Juče sam za hitnu popravku automobila dala 18.000 din (150eur). Sad do plate nemam ni dinar sa strane.”

I tako je uvek kad rikne neki kućni aparat: bojler, šporet, klima. Tad se pare nadju niotkuda. A kad trebamo “popraviti” sebe to nikako da dodje na red. Ne pitajte me kako to znam. 

Nemojte da vam život bude prepun rečenica TREBALO JE DA… Da žalite celog života za iskustvima kojih je vaša duša ostala žedna. 

Sećam se roditelja moje školske drugarice, koji su ceo život radili 2-3 posla da bi izgradili kuću na 3 sprata i opreme je nameštajem. Ćerke su odrasle bez njih a ta kuća je prazna. Jer su se one udale. 

Šta su vam zaista prioriteti? 

Hoćete li čekati da vam je svega dosta il ćete već danas uraditi nešto za sebe? 

Ako budete hrabrije živeli ŽAO MI JE ŠTO… zameniće te rečenicom DRAGO MI JE ŠTO…

Koji scenario birate da živite?

Na koji način možete raditi sa mnom: 

Ako si spremna za rad 1:1 sa mnom piši mi.

Akademija svesnosti je grupni mentorski program kreće 1.10 a upis je u septembru. Sada možete rezervisati svoje mesto na listi čekanja. 

Reiki obuka prvog stepena je 2.9

A reiki obuka drugog stepena je 3.9.

Tvoja Tanja