Zdravo draga dušo❣️

Kada sam ovo naučila dobila sam mir koji je najvrednija moja “imovina”.

Pre 7 godina kada sam ušla u svet reikija velika mi je želja bila da što pre (po mogućstvu odmah) idem na drugi stepen. Želela sam naučiti napredni rad sa energijama i imala jako veliku želju da radim sa ljudima i koji mi nisu fizički blizu. Takodje imala sam jako puno za isceliti iz prošlosti i jako puno neizvesnosti u budućnosti.

I baš se zadesilo tada da moja učiteljica kaže: “Nikako neću moći sada, vraćam se za 3 nedelje, idem na more”.

Prvi stepen reikija čekala sam i spremala se 3 godine a ovaj nisam mogla čekati 3 nedelje. Iako je po knjigama poželjno da prodje 3-6 meseci za naredni stepen reikija. Moj je osećaj bio drugačiji. 

Ali moj ego nije mogao da čeka 3 nedelje počela sam se raspitivati kod drugih učitelja. Ali mi se nikako nije dalo ni da se čujemo ni da se vidimo ni sa jednim od njih. Rekoh u redu. Možda i nije sad moje vreme. Čekaću. Već sam odustala od ideje da to bude tada. 

Možda ja i nisam za to, proradi i sumnja. Ako prelako odustajemo onda ćemo čitav život živeti van svog kapaciteta. I ići ćemo linijem manjeg otpora. A tu nema razvoja. 

Jedno prepodne nekih 3 nedelje kasnije gledam video sa nazivom BOŽANSKI TAJMING. Vraćam ga 3x i osećam kao da je to poruka za mene. Da ne silim stvari ali da od njih ne odustajem ako osetim u svakoj ćeliji svoga bića da je to to. 

Osetila sam da sam pustila sve. I dok gledam taj video po treći put stiže poruka u inbox: “Vratila sam se sa mora. Možemo za vikend raditi tvoju obuku ako i dalje to želiš. Pratila sam tvoj rad i vidim da si ti itekako spremna. “

Naravno da sam zagrlila sa obe ruke.

Još jedna priča o otpuštanju. Svi koji me pratite znate koliko volim Rijeku i koliko tamo imam divnih ljudi. Taman sam bila spakovala kofere 7.juna, rezervisala sve i 8.juna umro je tata. Kofere sam ponela ali sam otišla put mog rodnog mesta, Pirota. 

Skoro dva meseca kasnije, pre 3 dana koferi spakovani. Sve dogovoreno. I moja divna draga duša kog koje sam uvek kad dodjem u Rijeku javlja da je bolesna i da ima koronu.  Ne bojim se ja ni korone ni bolesti (nisam je imala nijednom). Ali nisam želela da idem dok ona ne ozdravi jer je razlog mog odlaska tamo i vreme sa njom. Moja duhovna mati kako je ja zovem. Otkazala sam prevoze i prihvatila u trenutku kako jeste. U nedelju ujutru Pirotski kej, ja pored reke, dišem, kupam se u reci i zahvaljujem Bogu, kao da sam na Bahamima. 

Par sati kasnije javlja se prijateljica i kaže pakuj se i dolazi na Pag u hotel gde ja radim. Ništa ne pitaj samo se pakuj nalazi prevoz i dolazi. 

S punim poverenjem prihvatila sam i to. I to je nešto najvrednije što sam naučila da prihvatam šta god da se desi. I tatina smrt, i odlazak na putovanje i podjednako mirno i to da ne idem na more. I ovo će proći je veoma moćna rečenica koja ti može doneti mir. 

I preterana radost loše utiče na nas. I pozitivan stres je stres. Zato trebamo naći pravu meru. I to je recept za dobar i kvalitetan život. 

Ako želiš da iskusiš duboki mir vidimo se na Reiki Retreatu 16,17,18,19. avgusta na planini Rtanj. Dobrodošli u oazu mira i preporoda. Cena retreata je 250 eur. 

Ako si daleko a želiš da naučiš reiki obuka će biti 24.08 od 17h. Nauči reiki i oseti mir kakav nikad nisi do sada. Oseti se osnaženo, ojačano. Pomozi sebi i ljudima oko sebe. Zablistaj. 

Piši mi za detalje.

Prva slika iz Rijeke a druga sa reke Nišave.