Zdravo draga dušo,

Oktobar mesec bio je za mene najveći izazov u životu do sada. 30.09 odlazim na pregled ruke i jednog masnog tkiva na ruci. Saznajem da mora da se odstrani jer je počelo da mi pravi problem, i estetski i još više u pokretima ruke. Saznajem da je to tumor, da može biti benigni čemu sam se molila da bude, i maligni. 

Dugo sam pustila to sa strane, imala sam ga godinama i govorila sebi nije to ništa, neću da diram. To je bila i moja životna filozofija, nikad nisam volela rasprave, sukobe i bilo šta tome slično. Samo neću da "diram". Toliko sam izbegavala konflikte, da i kad sam bila u pravu, rekla bih sebi "nema veze".

Toliko da sam sebi dozvolila da svaki put kad sam progutala sebe i svoje mišljenje taj mali kontejner na mojoj ruci se punio. Dok nije ozbiljno narastao.

Zadnjih godina tek posle 40 te to sam počela menjati. I nije to lako. Nije samo se probudiš i promenio se tvoj karakter i tvoja priroda jer si tako odlučila. To je proces. Ja znam da je tumor bio “SUVENIR NA STRAŽARSKE DANE” ili uspomena iz načina života koji sam ranije vodila.

Tatina smrt, iznenadna, u 67 moj godini u junu mesecu bila je još jedan poziv na budjenje. Na osvešćenje. Na tome kako danas te ima, sutra više nisi tu. I nemaš više priliku da stvari uradiš drugačije.

Jutros mi izlazi slika jedne prijateljice, iz moje galerije. Slikala se prošle godine sa jednom malom sivom macom. Šaljem joj. Oduševila je i raznežila, i razmišljala da je uzme i udomi. Nije to učinila. Kad je videla sliku mačeta i nje, rekla je… “Trebalo je da je uzmem”. 

Koliko nam često reči počinju sa trebala sam da… i kad bi vas pitala "A zašto niste?", sad ne bi ni znali, ostaje samo tuga za propuštenim prilikama.

Iskače mi malore jedna slikica na mreži na kojoj se devojka grli u ogledalu i kaže "ove godine bila sam hrabra, sledeće ću biti srećna."

Ranije bi mi se takve slike dopale. Sad su mi podsetinik. I prošle godine su ljudi postavljali takve slike u susret Novoj godini. Dokle ćemo sreću i zadovoljstvo odlagati i tešiti se lepim citatima.

Po statistici skoro 70% ciljeva već posle 10.tog januara se zaboravi a do kraja janura taj procenat dodje i do 90%. 

Hoćeš čekati još jednu "Novu godinu" da nešto promeniš? Ili to želiš sada?

Kada mi neko kaže prestajem da pušim za mesec dana, ili počinjem da vežbam od prvog i slična prazna obećanja. Ne pričaj, uradi. 

A ako konstantno ne radiš to što pričaš ili radiš a nisi zadovoljna rezultatima onda je RADIONICA OD BLOKADE DO SLOBODE za tebe.

U utorak 19.11 od 19-21h online preko zooma, radimo na onome što nas koči da živimo svoj kapacitet. Ništa žalosnije nego osoba koja je proživela samo delić svojih mogućnosti.

Ne čekaj tumor, bolest neku, gubitak i katastrofe, da se trgneš. Osvesti svoje kočnice, radi na njima i gledaj kako ti se život menja. Ojačaj se, probij svoje blokade. Na ovoj radionici radimo upravo na reprogramiranju našeg podsvesnog uma i na življenju života bez kočnica.

Prijava je u odgovoru na ovaj mail. Cena radionice je 50 eur ili 5900 din iz Srbije. Vreme je za tebe.

Na mom youtube kanalu imate snimak sjajne meditacije za Čišćenje predačkih linija. Uživajte.

Pogledaj