Aloha draga dušo,

Da li si videla novorodjenče koje se boji? Ni ja. Prve stvari koje se kod njega ugledaju je osmeh i plač kada želi da mu zadovolje neku fizičku potrebu.

Radjamo se bez straha. Strah je naša misao koju smo usvojili o nekome ili nečemu. Kao što se programiramo sa strahovima koje nam usadi okolina, tako isto možemo raditi na njima da postanemo jača i samopouzdanija osoba.

Svakog dana biramo hoće nam strahovi ograničiti život, kretanje, životnu radost i uspeh.

I dan danas pamtim jednu divnu ženu iz Bosne koja je imala jake anksiozne napade i dve godine nije mogla iz kuće. Kao majka dve male kćeri osećala se veoma loše i krivica je ubijala zbog toga. Nije ih mogla voditi u školu i vrtić, nije išla sa njima na rodjendane. Nije ih vodila u parkove. Noću bi plakala.

Možda sam tek godinu dana znala za divnu i nežnu reiki tehniku kad mi se ona javila. I ja sama još nisam znala kako bih i dal bi ja mogla pomoći njoj sa tim izazovom. Ali je moja želja bila toliko jaka da se ona oslobodi tog straha i te jake anksioznosti. Pricacu vam o iskustvima u narednim mailovima.

Ljudi su energiju koristili oduvek. Mada uglavnom nesvesno. Osim kada bi se pomolili za nekog mada često i sami sumnjajući da mogu pomoći.

Reiki je u Srbiji priznat još 2007.god kao grana alternativne medicine. Tretmani se rade rukopolaganjem ako je tretman uživo ili slanjem energije na daljinu. I to ću vam objasniti u narednim danima.

Da se vratimo na ovu majku sa anksioznim napadima. Moji roditelji su te 2018.te godine mislili: šta li to radi naša ćerka, zašto se ne vrati svom poslu, zašto smo je školovali. Toliko novca za fakultet dali.

Onda se desilo nešto što je promenilo sve.

Posle par reiki tretmana na daljinu, stigao je jedan video na Facebook mesingeru od žene iz Bosne sa kojim sam radila. U videu ona plače i snima se iz svog dvorišta kraj rečice. I dan danas pamtim njen smeh i suze. Oko nje su bile njene devojčice. Rekla je: “Tanja, hvala. Izašla sam napolje. Nije me strah. Tu sam pored reke sa mojim devojčicama. “

Tog dana su shvatili i mama i tata šta to radi njihova ćerka. Ona samo želi da načinima koje ima pomogne ljudima. Da bolje i kvalitetnije žive, da se raduju i budu tu za one koje vole.

Moj tata i dan danas ne zna kako se kaže RAIKI, Rejki ili kako god. Ali kad ga pitate šta radi tvoja kćer? Reći će vam “pomaže ljudima da im bude dobro”.

I ne mora ni znati kako se to zove. Dok veruje u mene i ono što radim.

Možda i vi nemate baš podršku u ono čime se bavite i za čim vaše srce žudi. Ali istrajte i gradite unutar sebe životno podržavajuće misli i osećaje. I verujte u te svoje snove. Podrška stiže.

Vidimo se i ovog jutra na jutarnjem štimanju u 8h u izazovu 5 dana do boljeg samopouzdanja.

Pridruži se

Pogledaj snimke prethodnih treninga

link