KO JOŠ ŽELI DA OBUČE OMILJENJE BELE PANTALONE?

JESI LI OSUDJENA NA DOŽIVOTNU ROBIJU?

Voliš li da se osećaš lepo u svojoj koži? Bežiš li od vage? Od ogledala? Kritikuješ li sebe stalno i nikad ne izgledaš niti se osećaš dovoljno dobra?

Stalno si na nekim dijetama, sa kratkim rezultatima i još bržem vraćanju starim navikama i još većem broju kilograma nego pre dijete?

Kada kupuješ odeću radiš li to uvek nekako zato što moraš? Kupiš li nešto što ti se i ne svidja, u crnoj, braon ili nekoj neupadljivoj boji ili biraš samo da te izduži?

Da te ne pitam koliko si para do sada dala na ko zna kakve preparate, treninge, nutricioniste. Čak i kad smršaš, i ako se odraz u ogledalu promenio, tvoj osećaj nije.

A onda, ubrzo ponovo izgledaš onako kako se osećaš. Javi se osećaj krivice kao bonus zbog uzaludno potrošenog novca. I tako krug bez kraja. Bila sam taj hrčak. Osećala sam se kao da nema izlaza ili ga bar ja nisam videla.

Jedna poseta Beču, i obilazak muzeja voštanih figura, bila je velika prekretnica za mene tada. Kao malo dete gledala sam očarano u sve te voštane figure koje su izgledale tako stvarno.

Gotovo samo što ne progovore. Obilazila sam taj veliki muzej, sva zadivljena. Jedan prizor me dotakao više nego bilo koji do tada. Bila je to replika zatvora, i voštana figura Nelsona Mandele.

On je stajao i držao se za rešetke zatvora. Ušla sam pored njega, i napravila istu pozu da bi bilo zanimljivo za instagram objavu.

Prijateljica je slikala tako da nas je zumirala. Oboje smo bili u zatvoru. Sledeća slika bila je bez zuma. Videlo se da je to samo pola zatvorskog zida, rešetkica, on i ja. Shvatila sam koliko često, zatvor i ne postoji, nego se vežemo za neke rešetke da mislimo da izlaza nema.

Kakve to ima veze sa tim želite li da obučete svoje omiljenje bele pantalone? Jesu vam zabranjene? Jeste ih nekad obukli? Trebate imati 45-50 kg da bi vam lepo stajale?

Ja sam isto tako živela u zatvoru svojih misli, osudjena na doživotnu robiju, u stalnom strahu i grču od promena. U neprihvatanju sebe i svog tela. A onda je došlo rešenje.

Kroz reiki i theta healing počela sam da skidam rešetke sa svog zatvora, i da moje misli postaju lepše i lakše, da se osećam sve bolje.

Za vikend sam bila u Poreč, na jednom sjajnom edukativnom seminaru. Po prvi put u svom životu nosila sam bele pantalone, belu majicu, belu bluzicu. Osećala sam se tako divno u svojoj koži. Hodala sam sa samopouzdanjem, i kao da je svaki moj korak ljubio zemlju kojom hodam. Koliko sam se smejala ovih dana, davno zaboravljeni osećaj.

Kako je došlo da izadjem iz tog zatvora i da se ponovo osetim srećno?

Kad se setim mene, u crnim tetkastim pantalonama, u bluzama svoje bake, crne ili braon naravno. Večito tužna i zamišljena, usamljena. Uvek tiha, povučena i nesigurna. Sada tamo, sa svojim timom snažnih žena. U belim pantalonama, šetam kraj mora uz zalazak sunca.

I ne nisam sada najmršavija u životu, ali se osećam najlepše do sada. Jesam smršala 10 kg za 3 meseca bez ijedne dijete i bez vežbanja. Ali tek sada mogu reći da zaista volim i prihvatam sebe. Kao da su mi lisice vlastitog zatvora spale sa ruku.

Kako je to moguće? To sam postigla radeći na emocijama, kroz moj mentorski program AKADEMIJA SVESNOSTI. Ovaj program rezultat je mojih ličnih celoživotnih traganja kako da izgledam bolje i osećam se bolje. A onda su došli načini.

Program sam napravila da pomognem ženama sa sličnim izazovima. Za žene koje žele promene.

Za žene koje žele svestan život, jer je svestan život, srećan život.

Za one hrabre žene koje žele da skinu uverenja, verovanja, strahove koji su kilograme držali kao štit oko srca i duše.

VREME JE ZA TVOJE BELE PANTALONE! VREME JE DA BLISTAŠ! VREME JE DA SHVATIŠ DA SI SLOBODNA! Prijava na moj program je u toku!