Zdravo draga dušo.

U davna vremena, Arapi su na venčanju delili meso umotano u somun. Ako je bilo više gostiju nego mesa, svojim rođacima i prijateljima – onima koje smatraju svojom porodicom, davali su prazan somun. Znajući o čemu se radi, oni su ih pojeli ne pokazujući da su prazni.

Jednom je jedan od gostiju, ugledavši prazan somun, počeo da viče pred svima: „Moj somun je prazan – bez mesa…!!! A domaćin mu odgovori: „Kriv sam pred tobom, jer sam te smatrao svojim…“

Za nauk: Koliko je onih kojima smo i mi sami zavedeni, verujući da su „naši“, da će se zalagati za nas, biti nam jaka leđa, ali nismo bili u pravu.

Pažljivo birajmo one kojima ćemo udeliti “prazan somun...”

Iz želje i potrebe za bliskošću i pripadanjem, olako damo titulu prijatelja ili “neko moj”.

 To su osobe kojima želimo verovati. Sa kojima želimo biti u kontaktu, provoditi vreme, razgovarati. 

Kao neko ko je bio veliki intraverta i veoma zatvorena osoba, bivalo mi je jako teško da sklopim duboka prijateljstva koja traju.

Svakome ko bi mi poklonio koju lepu reč, razumevanje ili zagrljaj moja duša i srce bi se prostrli i otvorili kao lotosov cvet. 

Ko to tako radi? Onaj ko je većinu svog života bio skroz u suprotnosti, iza zida tišine i zatvorenosti. 

Mnogo je važno ne ulaziti prebrzo i ne otvarati se olako, svakom. Obratiti pažnju kome dajemo “prazan”somun. Koga smatramo prijateljem. 

Bila sam sklona da posle 3 kafe osobu nazivam prijateljem. Oduševila bih se nekom novom osobom, zaslepeo me niz predivnih sinhroniciteta na početku. I divna energija.

Dobar odnos se ne dogadja. On se gradi. Koliko su vam odnosi zaista duboki i pravi videćete kada prolazite neki težak period. Gubitak, bolest. Ili doživite ogroman uspeh. Mnogi “prijatelji” sa tim se ne umeju nositi. 

Videla sam jutros jedan video. Gde ljudi dolaze na posao i govore o stvarnom razlogu zašto su zakasnilo na posao. I kaže kako bi to stvarno izgledali kada bi ljudi bili više iskreni. 

Bilo bi mnogo nelagodnih i neprijatnih situacija. Mnogi istinu ne bi mogli podneti. Mnogo je važno da sa prijateljima imate bar sličan kapacitet za istinu. Jer ako nije tako istina će vas udaljiti a ne približiti.

To je bila jedno moje uverenje da istina zbližava a laž udaljava. Onda sam videla da neki ljudi kao i ja u jednom periodu svog života, ne mogu da podnesu istinu. Baš treba imati duhovne snage za istinu. Imala sam i ja tu fazu kada sam svesno i nesvesno izbegavala bliske odnose i ljude jer bi me neminovno pitali neko neprijatno pitanje koje bi dovelo do rušenja neke moje iluzije.

Danas takve prijatelje smatram blagom. Svako vam može laskati i reći lepe reči ali doista mali broj će vam iskreno i istinski reći šta zaista misli. 

Istina i iskrenost se vežba. I puno puno dovešće do nelagode ali uvek pitajte, možda ste lose razumeli, protumačili ili ste promašili kontekst.

Živela dobra prava i duboka prijateljstva. 

Poruši sve što nisi ti i dozvoli tvojim ljudima da te nadju. 

Tvoja Tanja