Draga dušo,

jedna divna priča došla je do mene pre par dana i od tada me ne napušta želja da je na neki način podelim sa vama i prenesem vam njenu poruku.

Jedan ispektor dobio je zadatak da obidje školu i bude na času učiteljice Cvete. Čas je počeo a učiteljica je rekla učenicima da izvuku dva lista iz sredite i krenu da pišu ono što su se juče dogovorili.

Inspektor je krenuo da šeta učionicom i da posmatra šta to deca pišu. Prišao je do malenog Marka u prvoj klupi koji je pisao: “ne mogu da naučim tablicu množenja.”” Ne mogu da istrčim ceo krug na treningu. “ “Nikako ne mogu da dodjem ujutru na vreme u školu.”

Prišao je do Milice koja je isto tako predano popunjavala svoje papire. “Ne mogu da privučem Petrovu pažnju, uvek se druži sa Anom.” “Ne mogu da pišem sastav iz srpskog jezika”. Nikad ne mogu da dobijem peticu iz likovnog”.

Inspektor se začudio zašto učiteljica decu uči tako negativnim stvarima. Ono što mu je bilo još čudnije, bilo je to što ne samo da su deca pisala nego i je učiteljica Cveta isto tako predano popunjavala svoj papir.

Prišao je i pogledao šta ona piše. “Ne mogu da nateram Vladimirove roditelje da dodju na roditeljski sastanak! “Ne mogu da utičem na nastavničko veće da se ekskurzija ne odloži”. “Ne mogu malu Leu naučiti da mirno sedi na času.”

Začudjeno je posmatrao ceo ovaj prizor. Uz nezadovoljstvo i uz pripremu gomile neprijatnih pitanja za učiteljicu kad se čas bude završio.

Zatim je učiteljica uzela jednu veliku belu kutiju od cipela i stavila je na katedru. Presavila je svoj papir bez reči i ubacila ga unutra. Isto su učinili i učenici.

Onda su krenuli u dvorište svi zajedno. Inspektor je pomislio da je učiteljica sad već preterala ali je čekao i dalje strpljivo kraj časa.

U dvorištu učiteljica je odabrala jedan kutak gde su bile zasadjene ruže i počela je kopati neku rupu. Inspektor je već bio u neverici. Deca su poslušno stajala i čekala da rupa bude dovoljno duboka.

U nju je učiteljica sahranila kutiju sa NE MOGU. Onda je održala posmrtni govor i rekla učenicima da se oproste od svog “ne mogu”. Čak su imali kolačiće posle ovog pogreba.

Takodje je rekla svakom od učenika sa nacrta mali nadgrobni spomenik i napiše: “Ovde počiva NE MOGU”. I da apišu današnji dan. Zatražila je da papire uzmu i da im oni budu podsetnik da su zaista moćni kada svoje “ne mogu” sahrane i oproste se od njega.

Inspektor je ostao zadivljen porukom koju je učiteljica prenela malenim djacima.

Vreme je i za tebe da sahraniš svoje “NE MOGU” i daš sebi priliku da vidiš kakav život možeš živeti.

Prijava za moj tromesečni mentorskI program AKADEMIJA SVESNOSTI je u toku. Dodji da naučiš DA MOŽEŠ.

U petak uveče u 20h je radionica na temu Zdravih granica. Cena učešća na radionici je 1500 DIN. Dodjite da zavirite kako radimo na programu i da osvestite gde i kako rušite svoje granice i kako da ih ponovo izgradite i ojačate.

Vidimo se.