Zdravo draga dušo.

Koliko često razočarate ljude u odnosu?

“Nisi mi čestitala rodjendan”,

“Nisi mi došla na Slavu”

“Nisi me zvala kad mi bilo teško”

Nisi mi, nisi me…

Razočarenje za razocarenjem i gomila neispunjenih očekivanja. Gomila uništenih odnosa koji su mogli biti blago za našu dušu i utočište za naše srce.

Da li bezuslovna ljubav znači da ne postoje očekivanja u tom odnosu?

Da li bezuslovna ljubav znači nemam granice i možeš me smrviti ja ću te i dalje voleti i biti tu za tebe?

Da li odnos može postojati ako samo jedna osoba daje, druga samo prima?

Odgovorite sebi na ova pitanja.

Često sam usred prevelikog broja ljudi u svom životu bila na tom stubu srama, da nisam dovoljno i da razočaram očekivanja. Nadala sam se da će me shvatiti, razumeti. Verovala sam da vide svet mojim očima. Neki bi se samo okrenuli i zaćutali, otišli bez objašnjenja.

Nisam osoba koja se ljuti i koja stalno nešto zamera i traži, čak šta više bila sam osoba koja je u odnose ulazila bez granica i bez očekivanja.

Mislila sam da sam tako DOBRA a sve vreme nisam se osećala dobro.

Moje davanje se podrazumevalo, moja pomoć i slušanje. Često se desilo da se vidim sa prijateljicom i da sve vreme samo slušam brige i probleme i da osetim grč u telu ali iz “ljubavi” ja to prećutim.

A onda dodje vreme da idemo kući da ja samo ponesem njen tovar na svoja ledja. Ne stigne me ni pitati jedno malo pitanje koje “puno” traži. KAKO SI?

Kako to tako malo pitanje može puno da traži?

Da, ono traži od nekog da nas sasluša i čuje. Bez da nam upada u reč i stalno nas prekida. Traži od osobe preko puta da nas aktivno sluša i zaista čuje. To je najnežnije i najsurovije pitanje.

Mnogo malo ljudi pita to i sebe, većina ne zna ni kako su oni a još manje ima vremena da upita druge KAKO SI, ZAISTA?

Na psihoterapiji dobila sam predivan savet : REVIDIRAJ LISTU PRIJATELJA. Razmisli, ko tebi nešto daje?

Zapostavimo ljude koji su divni prema nama, brinu o nama , daju nam ljubav i toplinu zbog onih koji su prema nama grubi i koji nas niti čuju niti vide.

Kada počneš tražiti od ljudi to što želiš od njih u tom odnosu neki će otići jer ti ne mogu dati to što im tražiš. To je sito.

Ako jasno znamo ko smo, šta želimo i šta nam je potrebno i umemo to lepo i jasno da iskomuniciramo i konstantno to ne dobijamo, imamo pravo otići iz tog odnosa.

Sačuvati sebe, svoju energiju veliki je zadatak. Dati priliku naravno, biti strpljiv u odnosu, ali ako vidimo da odnos nikako ne ispunjava naša očekivanja, onda moramo preduzeti korake.

Nastaviti dalje.

Dok ne nadjemo ljude sa kojima imamo slične vrednosti i koji nas zaista razumeju i vole. Baš takve kakvi jesmo. Bez konstantne potrebe da nas preprave, isprave ili da smo im previše ili premalo.

Budite jasni i iskreni prema sebi. Osvestite u kom odnosu patite. Ako u odnosu je 60% dobrog a 40% ne baš, to je odnos koji vredi graditi i u koji vredi ulagati. Ako je obrnuto, man’te se ćorava posla.

Život je suviše dragocen i ima toliko ljudi koji nas čekaju raširenih ruku i otvorenog srca.

Ako želite dublji rad sa mnom na te nežne i bolne teme, javite se u dm i zakažite vaše besplatne konsultacije za početak.

Neka danas bude dan kada si donela važnu odluku i odlučila kakav život želiš za sebe.

Tapknje koje ti može pomoći da stekneš janoću i doseš odluke sam kreirala za tebe.

LINK

Tvoja Tanja